Tehnika fotografije

Pored umetnosti, fotografija predstavlja i tehniku i tehnologiju. U prethodnom broju mogli ste da vidite nekoliko korisnih saveta o kadriranju, kao i o odnosima između detalja na fotografiji. Ovaj tekst biće orijentisan na tehniku fotografisanja – tačnije, na koje parametre treba obratiti pažnju i kako ih kontrolisati u procesu snimanja.

Osnovni parametri pri crtanju svetlosti (grafosa) jesu fokus, otvor blende, dužina ekspozicije i osetljivost filma ili čipa, ukoliko se radi o digitalnoj fotografiji. Kako su digitalni fotoaparati sve kvalitetniji, ujedno i sve jeftiniji i popularniji, posebnu pažnju ću posvetiti nekim parametrima digitalnih fotoaparata.

Objektiv

Objektiv predstavlja najbitniji deo fotoaparata. Njegov zadatak je da putem svetlosti prenese realnu sliku objekta snimanja. Od vrste i kvaliteta objektiva direktno zavisi kvalitet fotografije. Neki parametri objektiva se mogu korigovati drugim parametrima fotoaparata ili postprodukcijom fotografije, što nije uvek najsrećnije rešenje, dok se drugi parametri moraju podesiti na objektivu. Osnovne karakteristike objektiva su svakako žižna daljina (kojom je određena veličina zahvatnog ugla snimanja) i svetlosna jačina objektiva (najveći mogući otvor blende na objektivu). Objektivom se takođe fokusira daljina na kojoj se nalazi objekat fotografisanja.

Jeftiniji kompaktni aparati sa ugrađenim objektivima najčešće imaju fiksnu žižnu daljinu (nemaju mogućnost optičkog zuma), fiksni otvor blende (količina svetlosti se kontroliše na drugi način – ekspozicijom) i fiksiran fokus (najčešće na udaljenosti oko 2 metra). Takvi fotoaparati nisu naročito interesantni jer ne možete na mnogo toga da utičete. Poslednjih godina digitalni fotoaparati slabijih performansi imaju mogućnost podešavanja nekih parametara, međutim već aparati srednjih klasa, koji po svojoj ceni nisu tako nedostupni, pružaju velike mogućnosti za podešavanje parametara. Fotoaparati sa izmenljivim objektivima predstavljaju daleko bolji izbor od kompaktnih fotoaparata, međutim i cena im je nešto veća. To su uglavnom SLR Digitalni fotoaparati (single-lens reflex).

Fokusiranje predstavlja jednu od kritičnih faza pri fotografisanju, pre svega iz razloga što se na nju ne može uticati na drugim mestima u fotoaparatu a veoma malo i u kasnijoj obradi fotografije na računaru. Na sreću, već dugo se u praksi koriste objektivi sa automatskim fokusom. Međutim i njega treba znati koristiti. Najčešće autofokus fokusira objekat koji se nalazi u centru fotografije. Kod boljih fotoaparata postoji i više tačaka na kojima auto fokus posmatra sliku. Auto fokus ne može da čita naše misli, te većina fotoaparata poseduje zaključavanje auto fokusa odnosno okidač sa dva koraka. Na prvom koraku okidanja objektiv izoštri sliku i na određeni način (lampicom ili zvučnim signalom) javi fotografu da je završio posao, posle čega se na drugom koraku okidanja objekat fotografiše. Na ovaj način možemo fokusirati objekat (najčešće posmatrajući ga u centru slike) i potom kadrirati scenu na kojoj taj objekat može biti bilo gde na slici.

Pri izboru objektiva pre svega treba obratiti pažnju na svetlosnu jačinu objektiva. Cena objektiva direktno je povezana sa ovim parametrom, i što je indeks ovog parametra manji to je objektiv skuplji. Pri izradi objektiva ovaj parametar zavisi od žižne daljine, tako da je jednostavnije napraviti širokougaoni objektiv (objektiv sa manjom žižnom daljinom) koji će imati veću svetlosnu propustljivost, nego teleobjektiv (zum) sa tolikom svetlosnom propustljivošću, što drastično povećava cenu dobrih teleobjektiva (i do nekoliko hiljada evra). Takođe u poslednje vreme popularni su objektivi sa izmenljivom žižnom daljinom koji imaju veliku praktičnu prednost u radu, međutim objektivi fiksne žižne daljine za istu cenu predstavljaju mnogo kvalitetniji izbor.

Još jedan bitan parametar vezan za objektiv jeste otvor blende. Otvorom blende kontroliše se količina svetlosti koja će se propustiti na foto-osetljiv medijum. Otvor blende opisan je zaokruženom vrednošću niza stepenova kvadratnog korena broja 2 (f/0.7,f/1,f/1.4,f/2,f/2.8,f/4,f/5.6,f/8,f/11,f/16,f/22,f/32...) tako da svaki sledeći otvor blende u nizu propusta dvostruko manje ili više svetlosti od predhodnog. Ekvivalentna količina svetlosti se takođe može kontrolisati i dužinom eksponiranja fotografije, što predstavlja razlog fiksiranja otvora blende kod jeftinih modela fotoaparata. Dobrim izborom otvora blende može se postići efekat dubinske oštrine o kojem će kasnije biti više reči.

Ekspozicija

Trajanje osvetljavaja medijuma uz određeni otvor blende jeste najvažniji faktor pri vernoj rekonstrukciji onoga što fotografišemo, međutim zahvaljujući mogućnosti manuelne promene ovih parametara ulazimo u potpuno novi svet fotografije. Preeksponirane i nefokusirane fotografije su tehnički nekorektne, ali one ponekad mogu da dođu u obzir (u slučaju kreativnog izraza).

Za sada ćemo ostati u okvirima kvalitetne reprodukcije slike koju vidimo pre fotografisanja. Određivanje tačnih eksponometrijskih vrednosti (blende i ekspozicije) zahteva precizno merenje svetlomerom. U ovom slučaju oslanjanje na iskustvo ne garantuje precizne rezultate. Kao i kod autofokusa, svetlomer predstavlja veoma veliku pomoć pri fotografisanju. Međutim, previše oslanjanja na njega može dovesti do neželjenih efekata. Fotoaparati uglavnom koriste TTL merenje svetlosti (Through the Lens – kroz objektiv). Svetlost se, kao i fokus, može meriti na više mesta na slici – u centru (balansirano), spot (usmereno) ili segmentima. Najkvalitetnije merenje svetlosti postiže se eksternim svetlomerima. To su uređaji kojima svetlost možete meriti upravo na objektu koji fotografišete. Eksterni svetlomer, kao ulazni parametar, prihvata osetljivost medijuma i za rezultat izdaje potrebnu dužinu ekspozicije i otvor blende. Takođe se jedan od ova dva parametra može fiksirati, što će uticati na promenu drugog parametra.

Prilikom upotrebe blica pri korišćenju filma bitno je voditi računa da ekpozicija ne bude previše kratka zbog toga što se film ne ekponira ceo u istom trenutku. Kod starijih modela maksimalna dužina eksponiranja sa blicem je od 1/30 sekundi pa do 1/125 sekundi, dok se kod novijih modela kao i kod digitalnih fotoaparata ona penje i do 1/500 sekundi.

Pri normalnim svetlosnim uslovima upravo se najčešće koristi eksponiranje od 1/125, 1/250 i 1/500. Međutim, fotografije pravljene sa dugim ekspozicijama – preko jedne sekunde – takođe mogu biti interesantne, naročito noću. Ukoliko želite da prikažete dinamičnost na fotografiji treba koristiti duže ekspozicije: 1/60, 1/30, 1/15. Pri tome treba voditi računa da fotoaparat bude stabilan, za šta je najbolje koristiti stativ.

Osetljivost medijuma

Osetljivost medijuma je takođe jedna od osnovnih osobina na koju treba obratiti pažnju. Standardna osetljivost medijuma kalibrisana je pod imenom ISO/100 – takozvani filmovi od 100 ASA. Koji ćete film koristiti pre svega zavisi od svetlosnih uslova. Ukoliko su lošiji, koristićete film od 200, 400, 800 ili 1600 ASA. Na tržištu se takođe mogu naći filmovi od 3200 kao i od 6400 ASA, međutim kod takvih filmova se izrazito primećuje mana visokoosetljivih medijuma. Što je film osetljivi to je zrno na fotografiji krupnije, a to se i te kako primeti pri uvećavanjima fotografije. Visoko osetljivi filmovi su i značajno skuplji. Sa druge strane, postoje i nisko osetljivi filmovi ISO/50, ISO/25... koji se ređe koriste (uglavnom pri studijskim snimanjima) i koji su takođe skuplji od standardnih filmova (100 i 200 ASA).

Kod kvalitetnijih digitalnih fotoaparata osetljivost čipa nije fiksirana ali se njenom promenom na gore takođe dobija povećanje zrna (povećanje šuma - na digitalnoj slici). Moj savet je da kao fotograf uvek budete svesni na kojoj osetljivosti čipa radite i da ukoliko vaš aparat omogućava dinamičko određivanje ovog parametra tu opciju isključite. Isto važi i za automatsko korišćenje blica.

Dubinska oštrina

Određenim kombinacijama otvora blende i dužine eksponiranja fotografije možete dobiti slične efekte što se tiče osvetljenosti medijuma. Tako ćete na primer pri otvoru blende od f/5.6 i ekspoziciji od 1/125 sekundi dobiti isti efekat kao da ste fotografisali sa parametrima f/4 i 1/250 sekundi. Odnosno, otvaranjem blende morate skratiti vreme eksponiranja fotografije da bi ona bila verna kopija svetlosti koju snimate. Bitna razlika između prve i druge fotografije biće upravo dubinska oštrina. Fokusiranjem biramo udaljenost na kojoj će fotografisani objekat biti izoštren. Sve što se nalazi van fokusa biće neoštro, međutim, do neke granice naše oko će, zbog svoje nesavršenosti, to što je neoštro videti oštro. Upravo ta granica predstavlja parametar dubinske oštrine. Jednostavno pravilo glasi: što je veći otvor blende to je dubinska oštrina manja; što je fokus bliži fotoaparatu to je dubinska oštrina manja za isti otvor blende.

Kod objektiva sa većom žižnom daljinom problem dubinske oštrine daleko je izraženiji nego kod širokougaonih objektiva. Međutim, dubinska neoštrina nije uvek neželjeni efekat. Čak štaviše, ona nam pruža mogućnost da se dodatno izrazimo pri fotografisanju.

Balans belog

U analognoj fotografiji izborom filma možete uticati na kolorit finalne fotografije. Neki filmovi dodaju zelenu boju, neki crvenu, neki plavu itd… Takođe postavljanje raznih filtera na objektiv ili čak na blic može znatno uticati na kolorit slike. U digitalnoj fotografiji fizički filteri na objektivu ili blicu se takođe mogu koristiti, ali pored njih koriste se takozvani digitalni filteri, tj. softverska obrada fotografije na apratu kao i kasnijom post produkcijom na računaru. Podešavanjem balansa belog na fotoaparatu drastično možete podići kvalitet fotografije. Digitalni fotoaparati imaju skup predefinisanih podešavanja: automatski balans belog, podešen za blic, podešen za veštačko svetlo, neonsko svetlo, sunce, oblačno vreme ili senku. Kod boljih fotoaparata moći ćete sami da podesite balans belog.

Kao što se može primetiti, svi opisani parametri utiču jedni na druge kao i na konačnu fotografiju. Neki se lakše a neki teže koriguju u postprodukciji, te na njih treba obratiti pažnju pri fotografisanju. Na prvi pogled tehnika fotografisanja može izgledati komplikovana. Međutim ona to nije, samo treba imati na umu šta u fotografiji prouzrokuje koji krajnji efekat, i kao i kod kompozicije fotografije, nikada se ne morate pridržavati svih pravila – ponekad su dobre baš preeksponirane ili neoštre fotografije, ukoliko imaju likovni smisao.