Stvar izbora ili ljudska prava

Komisija za ljudska prava Parlamenta Bosne i Hercegovine odbacila je 26. jula Predlog zakona o zabrani nošenja odeće koja sprečava identifikaciju. Inicijativu za donošenje ovog akta pokrenula je tokom juna politička stranka iz Republike Srpske, Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD). Zanimljivo je da je zakon o zabrani nošenja odeće koja prekriva celo telo ili lice u Bosni i Hercegovini donet još 1950. godine. Ovo je jedan od propisa koji su doneti pre rata devedesetih godina, a koji nikada nisu stavljeni van snage, niti su doneti novi. To znači da on formalno još uvek važi, iako je jasno da se ne primenjuje.

Termin koji se najčešće upotrebljavao tokom ove diskusije je nikab - to je jedna od više varijanti odeće koja potpuno prekriva telo, a koju nose mnoge žene muslimanske vere u celom svetu. Može se reći da je tzv. nikab najliberalniji, jer ostavlja otkrivene oči, za razliku od nekih koji prekrivaju celo lice, kao sto je sitar ili burka koja ispod proreza za oči ima mrežu.

Pobornici donošenja zakona insistiraju na činjenici da je pravo na sigurnost/bezbednost jedno od osnovnih ljudskih prava, i da oni koji ovu odeću nose, ugrožavaju osećanje sigurnosti drugih. S druge strane, može se postaviti pitanje: nije li zabrana da se neko oblači onako kako želi takođe kršenje ljudskih prava?

Argumenti protivnika ovakvog zakona jesu dva dokumenta koja je usvojila Parlamentarna skupština Saveta Evrope, a koja sugerišu da ne bi trebalo potpuno zabraniti nošenje ovakve odeće, jer bi to bilo kršenje verskih sloboda zagrantovanih Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Takođe, insistira se na tome da bi žene koje su prekrivene trebalo da imaju pravo na školovanje i zapošljavanje, kao i svi drugi. Zabrana nošenja ovakve odeće može se opravdati "bezbednosnim razlozima ili potrebom da neka osoba zbog javne ili profesionalne funkcije mora da pokaže versku neutralnost ili da ima otkriveno lice". Oni koji se zalažu za slobodu nošenja burke, nikaba itd, naglašavaju i da nije tačno da se osobe ovako obučene ne mogu identifikovati, jer, kažu oni - u svakoj instituciji koja ima nadležnost da utvrđuje identitet, rade i žene koje mogu obaviti ovaj posao.

Nakon što se o zakonu izjasnila Komisija za ljudska prava na red je trebalo da dođe rasprava u Parlamentu. Na sednicu Predstavničkog doma, koja je održana 28. jula, ušla je i žena pod nikabom - Nađa Dizdarević, predsednica udruženja "Ravnopravnost za sve". Ona je dan ranije, povodom najavljene diskusije o ovom zakonu, organizovala protest ispred skupštine. Žene koje su učestvovale na ovom skupu istakle su da bi ih taj zakon učinio potpuno neslobodnim, jer ne bi mogle da se školuju, rade, niti da se kreću na javnim mestima kao do sada.

U skupštinsku dvoranu Nađa Dizdarević ušla je sa namerom da iskoristi svoje građansko pravo i sa galerije prati raspravu o tački dnevnog reda koja je zanima. Drago Kalabić, predsednik poslaničkog kluba SNSD-a odmah je reagovao: "Saznali smo da je u dvoranu ušla osoba čiji identitet nije moguće proveriti. Tražimo da se utvrdi ko je dotična osoba, jer se ne osećcamo sigurnim", rekao je on, posle čega je usledila žučna rasprava i sednica je na kraju prekinuta.

Poređenje sa Francuskom

U Francuskoj, u kojoj živi oko pet miliona muslimana, isti zakon predložen je u aprilu ove godine, a 13. jula i prihvaćen u parlamentu (WAVE magazine je već pisao o ovoj temi - pročitajte ovde). Doduše, o njemu još uvek treba da se izjasne i Senat i Ustavna komisija. Posle Belgije to je druga zemlja u Evropi koja je prihvatila zakon o zabrani nošenja burke.

Izglasavanje zakona u Francuskoj i u Belgiji osudila je međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesty International - "Opšta zabrana skrivanja lica oduzela bi pravo na manifestovanje slobode i religioznosti ženama obučenim u nikab ili burku, koje time izražavaju svoj identitet i uverenja", izjavio je predstavnik ove organizacije Džon Dalhuisen, inače specijalista za pitanje diskriminacije u Evropi.

Primena zakona u Francuskoj, ako ga Senat i prihvati, biće odložena do sledeće godine, ali žestoki sukobi pobornika i protivnika tog zakona i dalje traju. U francuskom parlamentu desnica je glasala za, a levica, koja je bila protiv, odbila je da učestvuje u glasanju.

U raspravu o ovoj zabrani uključile su se i feministkinje ističući da su tzv. nikab i burka simboli potčinjenosti žena. One veruju da će zakon stvoriti uslove za njihovu emancipaciju, otvoriti ih prema građanstvu i demokratiji, sto je u njihovom "pokretnom zatvoru" sada nemoguće.

Ipak, s druge strane, Ava, devojka koja prekriva lice i telo od svoje 14. godine, u izjavi koju je dala za francuski kanal TF1, kaže: "To je moja sloboda, moj izbor i ni u kom slučaju nije zatvor". Kenza, devojka koja je takođe pristala da svedoči za TF1 istakla je da već deset godina pokriva lice i telo, da je to rezultat jednog ličnog puta kroz koji je prošla. Ona naglašava da nije imala nikakvih problema sve dok se u javnosti nije počelo raspravljati o ovom pitanju. Kaže da su sada pogledi upućeni njoj puni mržnje i da trpi islamofobične uvrede. "Čini se da je na ovaj način država dala pravo ljudima da nas vređaju."

Već godinama u Francuskoj traje blaga vrsta tenzije između imigranata i onih koji u njihovom prisustvu vide neku vrstu pretnje za državu i nacionalni identitet Francuza. Ukoliko se to ima u vidu jasno je koju je težinu imala izjava francuskog predsednika Nikole Sarkozija, koji je u parlamentu 22. juna prošle godine rekao da odeća kojom se prekriva celo telo "nije dobrodošla u Francusku".

Stvar izbora

Može se reći da zabrana da se neko oblači onako kako želi ograničava njegovu slobodu i ljudska prava. Ipak, treba imati na umu da je u Bosni i Hercegovini pre samo deceniju i po besneo rat, i da svako isticanje nacionalne i verske pripadnosti još uvek, na žalost, ima različite dimenzije i efekte nego u drugim zemljama.

Francuska je među zemljama koje imaju najviše imigranata u Evropi. U javnosti se dosta pažnje posvećuje činjenici da neki od njih nisu u dovoljnoj meri prihvatili francusku kulturu i na neki način se "asimilovali". Navodno, pojedinci provedu godine u Francuskoj, a da nikada ne nauče francuski jezik.

Pojava nikaba, burke, sitara i čadora do pre nekoliko godina bila je skoro nepoznata u Evropi; u poslednje vreme uzela je maha u gotovo svim zemljama Starog kontinenta. Zakone o njihovoj zabrani prihvatili su parlamenti Belgije i Francuske. Inicijative za donošenje takvih zakona postoje u Švedskoj, Italiji, Holandiji, Švajcarskoj i Danskoj, dok ih u Velikoj Britaniji i Nemačkoj nema. Štaviše, pravna komisija nemačkog parlamenta zaključila je da bi zabrana nošenja te odeće na javnim mestima bila neustavna.

U francuskim medijima nagoveštava se mogućnost da bi ovo pitanje moglo da dođe i pred Evropski sud za ljudska prava u Strazburu. U tom slučaju, sudije bi imale delikatan zadatak da donesu odluku koja bi istovremeno zadovoljila osećanja i dostojanstvo onih koji žele da nose ovakvu odeću i onih koji to doživljavaju kao neku vrstu provokacije.