Sezona romana u Francuskoj

Francuski izdavači skoro celu svoju godišnju produkciju plasiraju na tržište od sredine avgusta do kraja oktobra. To je tradicija još od početka XX veka, i nijedan izdavač se ne usuđuje da je izneveri. Svi se plaše da ne ispadnu iz igre u ovom periodu, kada su nova ostvarenja, i to pre svega romani, u centru pažnje medija, kritičara i čitalaca. Zato krajem leta i početkom jeseni izdavači realizuju skoro 90% svojih godišnjih planova. To je najbolji period da ostvarenja koja su odlučili da štampaju zapadnu za oko kritičara i žirija književnih nagrada.

Ove godine u tom periodu izaći će 701 novo ostvarenje, od čega je na francuskom jeziku napisano 497, što je do sada rekordan broj. Među njima ima čak 85 debitantskih romana. Najviše interesovanja pobuđuju novi romani Mišela Uelbeka, zatim Žana Ešnoza, Lorana Godea, belgijske spisateljice Ameli Notomb, Ričarda Boringera, akademika Žana Dormesona...

Najveće književne nagrade, kao sto je nagrada Gonkur, Renodo, Medisis, Femina, dodeljuju se krajem oktobra i početkom novembra. Već od kraja avgusta u francuskim medijima dosta se pažnje posvećuje piscima čije se knjige očekuju na jesen.

Državni neprijatelji

Mišel Uelbek (Michel Houellebecq) napisao je do sad više romana, zbirki pesama, priča, eseja. Pre dve godine objavljena je, pod nazivom "Državni neprijatelji" (Ennemis publics) korespondencija između njega i Bernara Anrija Levija, "medijskog filozofa", kako neki nazivaju ovog poznatog pisca i filozofa. Uelbek, čiji je nadimak "pisac provokator", u jednom pismu Leviju između ostalog kaže: "Kao plitak autor bez stila, do književne slave došao sam samo zahvaljujući neverovatnoj pogrešci koju je pre nekoliko godina, zbog nedostatka ukusa, počinilo nekoliko dezorijentisanih kritičara. Moje sipljive provokacije su, na sreću, nakon toga svima dodijale. Nas dvojica savršeno simboliziramo strahovito mlitavljenje francuske kulture i inteligencije, na koje je nedavno, strogo, ali pravedno upozorio američki casopis 'Tajm' ".

O njegovom novom romanu "La carte et le territoire", koji izlazi 8. septembra, već se govori kao o nečemu zbog čega će "mnogo mastila biti potrošeno", kako je napisao jedan francuski novinar.

Mnogo autora ove jeseni piše o slavnim ličnostima koji su na neki način obeležili vreme u kome su živeli. Među njima je Anjes Mišo (Agnes Michaux) koja u svom romanu "Les sentiments" opisuje ljubav između filmske legende Merlin Monro i slavnog francuskog glumca i pevaca Iva Montana. Loran Gode (Laurent Gaude), dobitnik Gonkurove nagrade 2004 za roman "Sunce porodice Skota", kao temu svog novog romana izabrao je uragan Katrina koji je 2005. pogodio Ameriku. "Tema koju sam odabrao omogućava da se piše o onome što je inače jako prisutno u tragedijama, a to je onaj trenutak koji je dovoljan da potpuno srećni ljudi postanu duboko nesrećni", rekao je Gode.

Rekordna produkcija

U žiži interesovanja je i belgijska spisateljica Ameli Notomb (Amelie Nothomb) Poznata je, između ostalog, po rekordnom broju objavljenih romana - od 1992. godine objavila ih je čak 18. Među njima su "Higijena ubice", "Ljubavna sabotaža", "Metafizika cevi', "Kozmetika neprijatelja", "Biografija gladi". Za roman "Strah i trepet" (Stupeur et tremblements) dobila je 1999. godine nagradu za roman Francuske akademije. Ovog avgusta objavila je roman "Une forme de vie" čija je tema korespondencija izmedju naratorke i jednog američkog vojnika u Bagdadu.

Inače, Ameli Notomb i sebi i svom izdavaču AlbinMichel svake godine donese veliku zaradu, jer joj romani dostižu tiraž i do 300.000 primeraka. Ove godine je "Une forme de vie" već u prvom izdanju štampan u 220.000 primeraka.

"Meme le silence a une fin" (Čak i cutanje ima svoj kraj) naslov je knjige Ingrid Betankur (Ingrid Betancourt) koju će 21. septembra objaviti Galimar (Gallimard), jedna od najpoznatijih izdavačkih kuća u Francuskoj. Ova bivša kandidatkinja za kolumbijskog predsednika, koja ima i francusko i kolumbijsko državljanstvo, opisuje svoje zatočeništvo koje je trajalo više od šest godina. Kolumbijski pobunjenici oteli su Ingrid Betankur 2002. godine i držali je kao taoca sve do jula 2008. kada je oslobođena u akciji kolumbijske vojske. Posle toga, u javnosti su je kritikovali taoci koji su bili sa njom, posebno Klara Rojas (Clara Rojas), bivša direktorka njene kampanje.

Ova knjiga nije nekakav odgovor niti obračun, to sam jednostavno ja. Ljudi su sebi stvorili sliku, neku ideju o tome ko je Ingrid Betankur i razmenjuju je između sebe kao da se radi o lopti na terenu. Nad tim ja nemam nikakvu kontrolu niti tu sliku priznajem. Ovom knjigom koja je svedočenje o tome šta sam stvarno doživela i osećala ja se ponovo vraćam onome što je moja istina - rekla je Betankur u intervjuu koji je dala za francuski list Parizijen (Parisien).

Nikola Tesla u trilogiji

Roman koji se očekuje sa velikim interesovanjem je novo ostvarenje Žana Ešnoza (Jean Echenoz) koji je 1999. godine dobio Gonkurovu nagradu za roman "Odlazim" (Je m'en vais). Ovogodišnji njegov roman ima naslov Des Eclairs, a inspirisan je Nikolom Teslom. Romanom o poznatom naučniku Ešnoz je završio trilogiju koju je započeo 2006. godine. Te godine on je objavio roman "Ravel" posvećen ovom francuskom kompozitoru, a trilogiju je nastavio dve godine kasnije romanom "Courir", nekom vrstom fiktivne biografije višestrukog olimpijskog pobednika, češkog atletičara Emila Zatopeka.

Pišući o Ešnozovom romanu o Nikoli Tesli, francuski novinari kažu da je ta ličnost jedan od najvećih pronalazača kraja 19. i početka 20 veka. Zanimljivo je, međutim, da u više navrata pokazuju neznanje kada je reč o poreklu tog naučnika. Za neke je on Mađar, za druge Austrijanac, za treće Rus. Retko ko poreklo Nikole Tesle, koji je rođen u Hrvatskoj, a po nacinalnosti bio Srbin, vezuje za zemlje bivše Jugoslavije.

U intervjuu koji je dao za sajt Mediapart, Ešnoz ističe da je začuđujuće koliko je Tesla malo poznat u Francuskoj. "Od mojih poznanika ovde, ima malo onih koji znaju za njega. U Americi on je kult; postoji jedna grupa koja se zove Tesla, takođe i jedna marka automobila. U jednom filmu igra ga Dejvid Bouvi".

Da bi objasnio kako je Nikola Tesla postao glavna ličnost njegovog romana Ešnoz kaže: "Životi nekih ljudi imaju, može se reći, romanesknu težinu koja ne može da se ne primeti. To je neka vrsta lične avanture koja je zanimljiva, fascinantna, koliko zbog onoga sto su ti ljudi uradili, toliko zbog onoga sto čini njihovu ličnost". Roman "Des éclairs" trebalo bi da izađe 23. septembra u izdanju velike izdavačke kuće Editions de minuit.

Do početka novembra, kada će žiriji odlučiti o nagradama, dnevno izlazi po deset-petnaest romana. Oni koji ostanu u užem izboru ozbiljni su kandidati za najuglednije nagrade. One su u novčanom smislu simbolične, ali zato obezbeđuju novo izdanje, visok tiraž i prevođenje na strane jezike.