Potraga za inteligencijom

Tokom 1977. godine lansirani su Vojadžer 1 i 2 sa misijom da ispitaju planete sunčevog sistema. Svaka od letelica nosi po jedan pozlaćeni disk na kome su snimljeni zvuci i slike sa zemlje, svaki disk poseduje napajanje i sistem za reprodukciju i to sve u nadi da će neka inteligentna bića naići na te letelice i saznati nešto o nama. Vojadžer 1 se posle 28 godina leta nalazi na više od 14.5 milijardi kilometara od Zemlje, tako daleko nijedan objekat poslat sa Zemlje nije uspeo da ode.

Nama najbliža zvezda Alfa Kentaura udaljena je oko 4 svetlosne godine ili oko 38000 milijardi kilometra, što je skoro 3000 puta više nego što je Vojadžer prešao za 28 godina. U beskrajnosti svemira šanse da neko pročita našu poruku su minimalne. Međutim pre 30 godina 16.11.1974. godine sa najvećeg radio teleskopa na zemlji (prečnika 305m) Aresibo u Portoriku emitovan je signal prema skupu galaksija M13, u sazvežđu Herkulesa, na udaljenosti od oko 25.000 svetlosnih godina od galaktičke ravni Mlečnog puta. Signal sadrži binarno kodiranu poruku dugačku 1679 bitova. Broj 1679 je proizvod dva prosta broja 23 i 73. Kada se signal posmatra kao matrica 23x73 može se prepoznati slika sa sledećim obeležjima: U prvom redu objašnjen je način binarnog brojenja od 1 do 10, zatim su zapisani atomski brojevi hemijskih elemenata vodonika, ugljenika, azota, kiseonika i fosfora (elementarnih atoma u živom svetu). Posle čega su prikazani nukleotide i dvostruka spirala DNK molekula. Blok unutar spirale predstavlja broj nukleotida u genomu čoveka. Čovek je nacrtan ispod DNK spirale, ispod čoveka nacrtan je i planetarni sastav sunčevog sistema pri čemu je Zemlja izdvojena. Na dnu poruke nacrtan je teleskop koji je poslao radio poruku a ispod slike teleskopa je opisana njegova veličina.

Poruku je kreirao Frank Drake, i poslao je prvo Karlu Saganu, koji je otkrio značenje svih simbola, bez uputstava. Ova poruka putuje brzinom svetlosti i trenutno je 30 svetlosnih godina udaljena od naše planete (283000 milijardi kilometra), verovatnoća da neko pročita ovu poruku je samim tim mnogo veća.

Ovo nije jedina radio poruka koju smo odslali u svemir, nesvesno poruke šaljemo od prve polovine prošloga veka, od početka korišćenja radio talasa. Međutim signali tih poruka su mnogo slabiji a i sadržaj je neupredivo kompleksniji za dekodiranje od gore opisane poruke dugačke samo 1679 bita.

Ako pođemo od pretpostavke da u svemiru nismo sami i ako pomnožimo sve faktore u Drakeovoj jenačini dobijamo više miliona civilizacija samo unutar naše Galaksije. Verovatnoća da postoje civilizacijie naprednije od naše je veoma velika, zato se nadamo da će neka od naprednih civilizacija uspeti da dekodira našu poruku. Možemo pretpostaviti da su sa nekih drugih udaljenih planeta slične poruke takođe poslate (namerno ili slučajno)

1979 godine Karl Sagan, Brus Marej i Luis Fridman su osnovali "The Planetary Society", fondaciju koja za cilj ima finansiranje potrage za vanzemaljskim civilizacijama. Iste godine na Berkliju počinje i projekat SERENDIP (The Search for Extraterrestrial Radio from Nearby Developed Populations). Ideja je da se stalno snima radio-nebo iznad naše planete i da se ti podaci kontinuirano obrađuju. Korišćeni su postojeći radio-teleskopi a kasnijim smanjenjem budžeta glavni deo posla preuzima radio-teleskop Aresibo. Ovaj radio prijemnik svakodnevno snima više desetina gigabajta radio programa emitovanog iz svemira, količina podataka je prevelika za obradu i na najvećim super računarima na svetu. Problem se prevazilazi entuzijastičkim poduhvatom ekipe sa Berklija na čelu sa Danom Verthajmerom pod nazivom SETI@home

SETI@home (Search for Extraterrestrial Intelligence – potraga za vanzemaljskom inteligencijom) kod kuće predstavlja pre svega najveći labavo povezan klaster računar na svetu sastavljen od desetina hiljada računara u svakom trenutku. Trenutno postoji više od 5 miliona registrovanih SETI@home klijenata, međutim tek 10% aktivno učestvuje u projektu. Da bi ste pomogli u razvoju ovog projekta dovoljno je da instalirate program koji možete naći na adresi http://setiathome.ssl.berkeley.edu/. Program će sa servera pokupiti delić informacija koje će analizirati u narednih nekoliko sati i potom rezultate te analize vratiti na server (za vreme rada programa ne morate biti konektovani na internet). SETI@home klijent se izvršava u pozadini sa veoma niskim prioritetom tako da njegov rad nećete ni osetiti. Verzija za windows operativne sisteme ima vizualnu reprezentaciju u okviru screen saver-a i nudi mogućnost da program radi samo po aktiviranju screen saver-a ili konstantno kao pozadinski proces.

Zamislite da ste u sali sa nekoliko stotina ljudi koji međusobno razgovaraju i to na raznim jezicima, uglavnom bi čuli žagor tj. neku vrstu šuma konstantne jačine. Međutim u svakom trenutku bi mogli da se skoncentrišete na jednog određenog pojedinca i u nekoj meri razumete šta on govori. To upravo SETI projekat radi, Vaš računar dobija samo mali delić digitalizovanog signala i pokušava da ga "čuje sa raznih strana". Obrađeni podatci se akumuliraju na serveru i dodatno obrađuju i povezuju. Čini se da Vaš računar radi bezvredan posao jer nekoliko sati obrađuje veoma mali delić signala, ali uzevši u obzir činjenicu da procesor tokom 99% vremena rada prosečnog kućnog računara ne radi ništa vi nemate šta da izgubite a možda baš vaš računar postane zaslužan za otkriće neke nove civilizacije.

Ukoliko bi pronašli neki smisleni signal i potvrdili njegovu prirodu znali bi smo iz kog pravca neba dolazi, iz kog dela Galaksije. Čak i da je signal iz naše galaksije on bi mogao biti star i više desetina hiljada godina. Međutim ukoliko pođemo od cifre dobijene u Drakeovoj jednačini da u našoj galaksiji manje više raštrkano obitava više miliona civilizacija, onda bi udaljenost do najbliže iznosila do dve stotine svetlosnih godina, to znači da bi poruka koju smo poslali pre tridesetak godina u najboljem slučaju biti protumačena za više od 170 godina a ukoliko bi nam ta civilizacija odgovorila mi bi odgovor primili tek za nešto manje od 400 godina što je jedan od razloga da prvobitni naziv projekta CETI (Komunikacija sa vanzemaljskom inteligencijom) promeni naziv u SETI (Potraga za vanzemaljskom inteligencijom).

Jedno je sigurno, kada bi otkrili neki signal za koji možemo da garantujemo da ne potiče od nekog prirodnog izvora potvrdili bi naša duboka verovanja da nismo sami u Vasioni. Na kraju pomenuo bih i Fermijev paradoks: "Ljudi bi mogli da kolonizuju čitavu našu galaksiju za manje-više milion godina, a ako to možemo mi, onda to sigurno mogu i civilizacije starije i naprednije od naše. Pa gde su onda? Jedan od odgovora na ovo pitanje je eventualna činjenica da je svojstvo civilizacija da se samouništavaju po dostizanju tehnološke faze. Milioni godina biološke evolucije potrebni su da bi se jedna civilizacija razvila a samo par stotina godina da bi nestala. Čovekovovom pretku je bilo potrebno milion godina da usavrši kamenu sekiru, sada se par decenija može porediti sa celokupnom ljudskom istorijom. Nadajmo se da postoje bar neke civilizacije koje su se saživele sa svojom tehnologoijom i opstale uz pomoć nje, nadajmo se da ćemo uskoro otkriti postajanje neke nove civilizacije a pre svega da ćemo očuvati našu.