Pobunite se, ali bez nasilja

Stefan Hesel objavio je pre nekoliko meseci knjižicu u kojoj poziva, pre svega mlade u Francuskoj, da se pobune protiv sveta u kome razlike između bogatih i siromašnih dostižu nezabeležene razmere, u kome se ljudi vrlo često proteruju iz država jer nemaju "papire", u kome se na emigrante gleda sa sumnjičavošću i nekom vrstom strahovanja, i u kome pravo na socijalno osiguranje više nemaju svi, što je kršenje jednog od zakona Univerzalne deklaracije o pravima čoveka

Ako je suditi prema tiražu koji je dostigla knjiga bivšeg člana francuskog pokreta otpora i jednog od redaktora Univerzalne deklaracije o pravima čoveka iz 1948. godine, Stefana Hesela, može se zaključiti da je veliki broj ljudi sklon da se pobuni protiv nepravdi modernog sveta ili barem inspiraciju nalazi u takvoj vrsti poziva.

Devedeset-trogodišnji Stefan Hesel (Stephane Hessel) objavio je pre nekoliko meseci knjižicu pod nazivom "Pobunite se ("Indignez-vous") u kojoj poziva, pre svega mlade u Francuskoj, da se pobune protiv sveta u kome razlike između bogatih i siromašnih dostižu nezabeležene razmere, u kome se ljudi vrlo često proteruju iz država jer nemaju "papire", u kome se na emigrante gleda sa sumnjičavošću i nekom vrstom strahovanja, i u kome pravo na socijalno osiguranje više nemaju svi, što je ističe on, kršenje jednog od zakona Univerzalne deklaracije o pravima čoveka.

Ta knjiga od dvadesetak strana postigla je neverovatan uspeh: za samo nekoliko meseci prodata je u više stotina hiljada primeraka, prevedena je na nekoliko stranih jezika, a za vreme Božića Francuzi su, kažu knjižari, kupovali i po deset primeraka Heselovog ostvarenja.

Na početku svoje knjige Hesel se pita: kako je moguće da se svet danas suočava sa manjkom novca, a bogatstvo se u velikoj meri povećalo od perioda posle Drugog svetskog rata, kada je Evropa bila uništena? Na ovo pitanje on i odgovara: "Moć novca nikada nije bila tako velika, tako egoistična, tako drska, a svoje sluge on pronalazi u najvišim sferama vlasti današnjih država".

Jedna od glavnih Heselovih teza je da je ravnodušnost najgore osećanje i da bi trebalo da učinimo sve da mu se ne prepustimo. Ravnodušnost uprkos nezadovoljstvu ne motiviše ni na šta i ona podrazumeva snalaženje, ali ne i ispunjen i aktivan život.

Mada danas razlozi za pobunu nisu evidentni kao sto je to bio slučaj za vreme fašizma u Drugom svetskom ratu ili npr. u vreme kada se Alžir borio za nezavisnost, Hesel je ubeđen da je dovoljno da pogledamo oko sebe, suočimo se sa "nepodnošljivim stvarima" ovog sveta i razlozi za pobunu će se sami ispostaviti. Naljutiti se zbog nečega podrazumeva akciju, ističe Hesel, a ona je jedna od glavnih karakterisitika ljudskog bića.

Zato Hesel međunarodnu organizaciju Amnesty international i druge humanitarne organizacije, koje aktivno prate događanja u svetu i oštro reaguju na ozbiljna kršenja ljudskih prava, pominje kao pozitivnu pojavu ovog sveta.

Za razliku od perioda posle 1948. godine, kada je došlo do dekolonizacije, ukidanja aparthejda, sloma Staljinovog režima, pada Berlinskog zida, prvih deset godina 21. veka nije svetu donelo mnogo dobrog, kaže Hesel. On razloge za to delimično nalazi u 11. septembru i njegovim posledicama, u Bušovoj vladavini i nizu pogrešnih odluka koje je doneo, među kojima je i ona da započne rat u Iraku.

Početak ovog veka obeležen je, između ostalog, ekonomskom krizom za koju se još nije našlo rešenje, kao i neuspehom samita u Kopenhagenu kada države učesnice nisu uspele da postignu dogovor čiji bi cilj bio zaštita planete od zagrevanja i zagađenja.

Pobuna bi, prema Heselovom mišljenju, trebalo da bude nenasilna i zato on ni u kom slučaju ne podržava terorizam. Mada veoma poštuje poznatog francuskog filozofa Žan Pol Sartra, on kaže da se sa njim ne slaže upravo zato što je na neki način podržavao terorizam kao vid borbe protiv nasilja. Zbog toga Hesel podseća da je Sartr pred kraj života i sam počeo da preispituje svoju tezu o terorizmu.

Terorizam je, kaže on, izraz očajanja, a to osećanje treba zameniti nadom. Očajanje u određenim okolnostima jeste razumljivo osećanje, ali nije prihvatljivo jer iz njega ništa dobro ne može proizići, smatra Hesel. Zato, nakon što je nabrojao čitav niz loših stvari koje su obeležile početak ovog veka, Hesel ponavlja: treba uvek imati nadu.

Kada je reč o izraelsko-palestinskom ratu, Hesel se, mada je jevrejskog porekla, otvoreno stavlja na stranu Palestinaca. Nakon što je knjiga objavljena, Hesela je za antisemitizam tužio direktor francuskog nacionalnog biroa za borbu protiv antisemitizma, Sami Gozlan.

Heselovi stavovi o francuskoj aktuelnoj politici takođe su veoma jasni. Francuskog predsednika Nikolu Sarkozija eksplicitno ne pominje u svojoj knjizi, ali jasno daje do znanja da smatra lošim svet u kome se proteruju Romi. To nije teško povezati sa nedavnom odlukom Sarkozijeve vlade da iz Francuske protera više hiljada Roma.

U intervjuima je još jasniji: treba se otarasiti Sarkozija 2012. godine, kaže on, i podršku daje levici odnosno socijalističkoj partiji Francuske na čijem je čelu trenutno Martin Obri.

Naravno da ne treba očekivati da će knjiga od dvadesetak strana promeniti svet i razrešiti sve nepravde u njemu. Ipak, činjenica je da je rasprodata u više od 700.000 primeraka i da interesovanje za nju ne opada. Prema agenciji Frans pres, početkom januara Heselova brošura bila je jedna od tri najprodavanije knjige u Francuskoj. To ukazuje da nezadovoljstva danas ima mnogo, i da se može razmišljati o mogućnosti da zbog toga dođe do neke vrste bunta.

Indikativan je podatak Organizacije za hranu i poljoiprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), po kojoj je poskupljenje hrane u januaru ove godine dostiglo nezabeležene razmere. Prema agenciji Frans pres zbog toga se strahuje da ce doći do masovnih "pobuna zbog gladi", do kakvih je već došlo na Haitiju i Filipinima zbog poskupljenja žita.

Pobuna u Tunisu i skidanje sa vlasti predsednika Ben Alija, masovne demonstracije u Egiptu protiv vlade Hosnija Mubaraka, do kojih je došlo početkom ove godine, štrajkovi u Grčkoj zbog ekonomske krize koja je posebno do izražaja došla u toj zemlji, daje razloga za zaključak da je vreme ravnodušnosti prošlo i da se u svesti ljudi našlo razloga za bunt.