O kompoziciji fotografije

Kompozicija je prvi i najvažniji korak u kreiranju svake fotografije. Možemo fotografisati scene i objekte koji nas okružuju ili sami napraviti (režirati) scenu koju želimo snimiti. U oba slučaja korisno je pridržavati se osnovnih pravila kompozicije, ali nikako slepo – ponekad je dobra baš ona fotografija koja krši sva pravila.

Kod režiranih fotografija imamo slobodu da objekte i osobe postavimo na način koji nam odgovara. Kad fotografišemo objekte iz realnog života, preostaje nam samo da pronađemo što bolji ugao gledanja i da što adekvatnije kadriramo fotografiju.

Kadar

Najpre treba uočiti razliku između posmatranja scene sa i bez objektiva. Naš vidni ugao nije baš tako veliki kao što nam se na prvi pogled čini - mi smo u stanju da zamislimo objekte koji su van našeg jasno vidljivog polja, a i prirodno nam je da pomerimo oči ili okrenemo glavu kako bi promenili centar vidnog polja. Posmatranje kroz objektiv se može uporediti sa posmatranjem kroz pravougaoni isečak na papiru. Takođe možemo pristima napraviti pravougaonik i jednim okom gledati kroz njega. Udaljavanjem pravougaonika od oka postiže se efekat zumiranja, a približavanjem efekat širokog ugla. Naravno, za ovakvo posmatranje najbolje je koristiti okular ili displej foto aparata.

Većina pravila kompozicije u fotografiji starija su od same fotografije. Mnoga su izvedena iz drugih oblasti: slikarstva, arhitekture i dizajna, i veoma su jednostavna. Jedno od bitnih pravila je da objekat na koji se fokusiramo izmestimo iz sredine fotografije. Iako fotografija sama po sebi zamrzava trenutak, interesantnije su one fotografije koje nas navode da zamislimo scenu i posle tog trenutka. Ukoliko se objekat nalazi u sredini, fotografija uglavnom deluje statično i nezanimljivo. Međutim, primer dobre fotografije koja krši ovo pravilo je Life.

Pravilo trećina i zlatni presek

Pravilo trećina i pravilo zlatnog preseka daju nam neke preporuke gde treba smestiti objekat fotografisanja. Ukoliko pravougaonu površinu podelite linijama na tri jednaka dela horizontalno i vertikalno, dobićete četiri tačke unutar fotografije. Upravo su to tačke u kojima je poželjno postaviti fotografisani objekat. Ukoliko je objekat horizontalan, postavite ga blizu donje ili gornje horizontalne linije (na primer, da je autor fotografije Fire Words rupu u oblacima postavio po sredini fotografije i dalje bi ideja bila interesantna ali fotografija nebi bila tako dobra). Takođe preporuka je da horizont scene postavite na jednu od ove dve linije. Ukoliko je objekat vertikalan, na primer ljudska figura, postavite ga u jednu od vertikalnih linija. Ako je objekat okrenut na desno, treba ga postaviti na levu stranu i obratno.

Zlatnim presekom se na najidealniji način definišu odnosi. Dužina (a) podeljena je pravilom zlatnog preseka na dužine (b) i (c) ukoliko se veći deo (npr. b) odnosi prema manjem delu (c) isto kao i cela dužina prema većem delu (a:b=b:c). Ukoliko horizontalnu i vertikalnu ivicu fotografije podelimo pravilom zlatnog preseka dobićemo tačku izmeštenu iz centra fotografije. Preslikajmo simetrično ovu tačku u odnosu na horizontalnu osu simetrije a zatim obe tačke u odnosu na vertikalnu osu simetrije i dobićemo ukupno četiri tačke simetrično izmeštene od centra, koje predstavljaju tačke zlatnog preseka (kao što je to prikazano na šemi).

Tačke zlatnog preseka nešto su bliže centru nego tačke kod pravila trećina, tako da je, ukoliko želimo da naglasimo dinamičnost na slici, potrebno objekat izmestiti dalje od centra tj. potrebno je držati se pravila trećina. Dijagonalna linija između donje leve i gornje desne tačke zlatnog preseka ili pravila trećina povezuje dva najidealnija mesta za objekat na fotografiji. Posmatračev pogled se najčešće kreće od donje leve do gornje desne tačke gde se najduže zadržava, te je iz tog razloga upravo na tom mestu potrebno postaviti glavnu poruku fotografije (primer korišćenja ovih tačaka može se videti na fotografiji Vertigo.)

Odnosi među detaljima na fotografiji

Trudite se da vašu scenu ne opteretite suvišnim detaljima, ukoliko to nije poenta scene, kao na primer na fotografiji Buvljak. Takođe delove objekta koji ne karakterišu jedinstvenost tog objekta možete iseći, čak i u slučaju da se radi o glavi osobe koju fotografišete. Pri fotografisanju portreta slobodno isecite gornji deo čela da bi ste pažnju posmatrača prebacili na samo lice koje karakteriše osobu, naročito oči koje često mnogo govore. Vrh glave će svako moći da zamisli i većina posmatrača taj nedostatak neće ni primetiti.

Korisni saveti

Scene na otvorenom svakako karakterišu oblaci. Njih ne možemo naručiti ali ukoliko su već prisutni i interesantni, potrudite se da ih ubacite u kadar – oni će fotografiji dodati dinamičnost. Takođe obratite pažnju na senke i odraze koji često umeju da budu interesantniji nego original (primer odraza je fotografija Kule). Takođe, objekat koji fotografišete možete uokviriti nekim drugim objektom ili ga smestiti u kadar zajedno sa nekim objektom poznate veličine, čime možete istaći veličinu posmatranog objekta. S druge strane, ukoliko želite da napravite turističku fotografiju neke osobe ispred poznatog objekta (na primer ispred velike piramide u Gizi) osoba treba da zauzima bar trećinu fotografije. Na taj način ne ističe se veličina objekta u pozadini koja je ionako uglavnom poznata; u suprotnom, kad bi osoba koju fotografišete stajala pored piramide, na fotografiji se ne bi prepoznao njen lik.

Pri fotografisanju nestatičnih scena veoma je važno uhvatiti pravi momenat, što s jedne strane zahteva strpljenje, a s druge kvantitativno snimanje više fotografija zarad jedne dobre. Ukoliko fotografišete ljude, izbegavajte klasična poziranja. Sačekajte da se osoba opusti. Ako je potrebno razgovarajte s tom osobom dok je posmatrate kroz objektiv, i uvek »okinite« više snimaka što će dodatno opustiti model. (Ukoliko koristite digitalni fotoaparat koji nema pokretno ogledalo koje svojim škljockanjem daje snimanju karakterističan zvuk, tada uključite zvuk na vašem fotoaparatu koji će dati do znanja modelu da je fotografisan).

Sve u svemu: trudite se da poštujete pravilo trećine ili zlatnog preseka, čime ćete ubaciti dinamičnost: nesimetrične fotografije su uglavnom prijatnije za oko. Mala promena ugla snimanja može mnogo uticati na fotografiju, naročito u situaciji kada su dva objekta dubinski daleko jedan od drugog. Fotografišite detalje, odraze, senke. Uhvatite pravi momenat kada fotografišete ljude. Nemojte štedeti na broju fotografija: u eri digitalne fotografije kvantitet je skoro besplatan.

Sve ovo pomoći će vam da napravite bolju fotografiju. Dobro je poštovati pravila ali ne slepo. Najpametnije ćete ih kršiti ako znate šta i zbog čega to radite.