B.A.S.E.!
article_image("base01.jpg","right","Skok sa cvrste podloge"); ?> U većini ekstremnih sportova akteri idu do same ivice. Postoji, međutim, i jedan sport u kojem se ide i preko te ivice. Radi se o B.A.S.E. skokovima. B.A.S.E. je engleski akronim od reči (Buildings, Antennas, Spans, Earth) što predstavlja osnovna četiri tipa objekta sa kojih se izvode skokovi: zgrade, antente, mostovi i zemlja, kraće rečeno B.A.S.E. Skokovi se izvode iz bilo čega što nije letelica. Istorijski gledano B.A.S.E. je nastao pre padobranstva. Još u 12 veku kineski akrobati su koristili nešto poput padobrana kako bi usporili padove u svojim akrobacijama. Prvi skok za koji postoji pisani trag izveo je Francuski fizičar Louis-Sébastien Lenormand još davne 1783. godine, kada je padobranom skočio sa tornja opservatorije u Montpelieru. Frederick Law je 1912. godine izveo skok sa Kipa slobode. Godine 1913. pronalazač vojnog padobrana Štefan Banič skočio je sa 41. sprata. Iste godine ruski student Vladimir Ossovski skočio je sa mosta iznad Sene, u Francuskoj (53 metara), 1966. Michael Pelkey i Brian Schubert skočili su sa stene "El Capitan", 1975 Owen Quinn, skočio je sa jedne od zgrada Svetskog trgovinskog centra u Njujorku. Međutim, zajedničko za pomenute skokove je da su oni bili sporadični eksperimenti koji se više nisu sistematski ponavljali. Za oca B.A.S.E.-a u obliku u kome ga danas poznajemo smatra se Carl Boenish koji je 1978. godine snimio skok sa stene "El Capitan" u Kaliforniji. Akteri su bili Kent Lane, Tom Start, Mike Sherrin, Ken Gosselin.Inač, najzasluzniji za skokove sa niskih objekata je Phil Smith.Mnogi padobranci razmatrali su skok sa El Cap-a zbog čnjenice da ima dovoljno vremena za otvaranje rezervnog padobrana ako je potrebno. Phil Smith je to promenio jer je zanemario mogućost upotrebe rezervnog padobrana. Oprema za B.A.S.E. samo na prvi pogled izgleda slično kao i oprema za izvođenje padobranskih skokova. Padobranci otvarju padobran na oko1000 metara visine, ne bi li, u slučaju otkaza, imali vremena da reaguju i iskoriste rezervni padobran. B.A.S.E. skokovi se izvode sa mnogo manjih visina i rezervni padobran ne spada u sastavni deo opreme, jer skakač nema vremena da ga iskoristi, iz tog razloga mora sve savršeno da funkcioniše, te se padobran mora mnogo pažljivije spakovati. Prvi single-container sistem napravio je Jim Handbury. Iako je, naizgled, sliča, padobransku opremu nije preporučjivo koristiti za B.A.S.E. skokove, dok je specifiču B.A.S.E. opremu moguć koristiti za sve vrste skokova. U daljem delu teksta razgovaraćmo sa jednim od prvih B.A.S.E-ra u našoj zemlji, Aćimom iz Kragujevca:
mozaIQ: Kako i kada si počo da se baviš B.A.S.E. skakanjem?
Aćim: Na jednom "normalnom" skakanju upoznao sam 2pac-a, B.A.S.E. skakača iz Hrvatske. Hrvatski B.A.S.E. skakači su inače veoma visoko kotirani u svetu. Pošto sam ga ubedio da imam jarku želju za B.A.S.E. skokovima, napravili smo dogovor i ja sam prešao oko 600 km da bih napravio svoj prvi skok. To je bilo u aprilu 2006. godine. Tačno 9 godina nakon što sam skočio svoj prvi skok padobranom.
mozaIQ: Da li bi mogao da opišeš svoj prvi skok?
Aćim: Sve se desilo jako brzo. B.A.S.E. je inače sport u kojem se sve dešava bukvalno u sekundama. Moj mentor 2pac i ja smo stigli na jednu lokaciju pogodnu za prve skokove. Kada sam prvi put pogledao dole, bukvalno sam se užasnuo na samu pomisao da treba da skočim odatle. Lišće na drveću je izgledalo ogromno! 2pac je rekao «gledaj sada dobro», prešao preko ograde i skočio. Tada, kao da mi je kamen pao sa srca.Rekao sam sebi "Hej, pa ovo je baš zabavno". Nekoliko minuta posle toga skočio sam i ja. Osećj pri skakanju je zaista neopisiv. Bio sam jako srećan i poželeo sam da odmah skočim ponovo. Naravno, trebalo mi jenekih 45 minuta da zapakujem padobran za skok koji traje sveganekoliko sekundi.
mozaIQ: Činjenica je da je moderan B.A.S.E. rođn iz padobranstva. Koliko su ove dve discipline ustvari razlicite?
article_image("base_acim.jpg","left","Aćimov skok sa mosta"); ?>Aćim: Padobranstvo i B.A.S.E. skakanje su slični koliko, recimo, fudbali košarka. I za jedno i za drugo je potrebna lopta, ali tu svaka sličnost prestaje. Osnovna razlika je da se B.A.S.E. skokovi izvode prilično blizu zemlje. Nekih 65 metara je minimalna visina za skok. Ceo skok traje svega nekoliko sekundi. Druga razlika je da u padobranstvu, prilikom iskakanja, većpostoji neka vazdušna struja stvorena brzinom vazduhoplova koja nam pomaže da ostanemo stabilni. Prilikom B.A.S.E. skoka padaš kao kamen u, kako mi to kažemo, "deadair". Moras da budes 100% siguran u to što radiš. Ukoliko se prilikom skoka počneš okretati ili padati na glavu, šanse da sve prođ bez posledica svode se na čistu sreću. Ipak, od svih drugih sportova, padobranstvo najbolje može da te pripremi za B.A.S.E. skakanje. Oko 80% B.A.S.E. skoka je ustvari letenje padobranom. To bi bila jedinas ličnost sa padobranstvom. U B.A.S.E.-u skakači moraju da vode računao stvarima o kojima padobranci uopšte ne razmišljaju. Svaka lokacija je specifična pa se mora napraviti poseban set-up padobrana. U padobranstvu se jedan set-up koristi za sve vrste skokova. Za većinu ljudi i padobranstvo je preveliki izazov a procenjuje se da se oko 2-3% padobranske populacije bavi B.A.S.E. skakanjem. Naravno, postoje i oni koji su prve skokove u životu napravili sa objekata ali su takvi primeri veoma retki.
mozaIQ: B.A.S.E. skokovi se dele na čtiri kategorije, u kojima si se ti oprobao?
Aćim: Za sada se još uvek držim mostova.
mozaIQ: Kada planiraš u ostalim?
Aćim: Nadam se uskoro. Trenutno radim na nekim novim disciplinama u padobranskom sportu, pa mi to ne ostavlja puno vremena da se trenutno posvetim B.A.S.E.-u
mozaIQ: Da li si do sada skakao u Srbiji?
Aćim: Ne, ali uskoro hoću. Obećavam! Našao sam neke zanimljive lokacije, uradio procene i sada ostaje samo da se skoči.
mozaIQ: Kako pronalaziš mesta sa kojih bi mogao da skačeš?
Aćim: Najčešće čujem od prijatelja kojima je primarna disciplina neki drugi sport. Recimo, alpinizam ili paraglajding. Oni se najviše kreću po lokacijama koje su pogodne i za B.A.S.E. Takođe, dešava se da slučajno iz štampe saznam za neku lokaciju pogodnu za skakanje.
mozaIQ: Da li je B.A.S.E. legalan sport?
article_image("base02.jpg","right","BASE jump"); ?>Aćim: Kao i svaki drugi sport B.A.S.E. skaknje je legalno. Svake godine se održavaju razna takmičenja, kupovi i svetsko prvenstvo u B.A.S.E. skakanju. Postoje čak i pisana etička pravila u B.A.S.E.-u. Doduse, dešava se ponekad da skakači prekrše zakon prilikom skakanja. Recimo, prilikom skakanja sa neke lokacije gde je zabranjen prolazak. Međtim, posebna se pažnja posvećuje tome da prilikom skakanja niko ne bude povređen i ne bude napravljena nikakva šteta. Dosta vremena se provodi u prirodi, pa se posebna pažnja posvećje suživotu sa prirodom. I sa lokalnim stanovništvom, naravno. Uostalom, prvo pravilo B.A.S.E.sportista je "ostavi samo otiske stopala, ponesi samo uspomene". I obavezno snimak, jer se kaže "ako nema snimka onda se nije ni desilo":)
mozaIQ: Da li B.A.S.E. u sebe uključuje i neke druge aktivnosti osim skakanja?
Aćim: Da. Na prvom mestu planinarenje, zatim tehnički alpinizam.Doslovno su sve veštine dobrodošle. Samo je pitanje vremena kada ć biti upotrebljene.
mozaIQ: Kakvi su tvoji planovi za budućnost u B.A.S.E-u?
Aćim: Nadam se da ću aktivnije da se uključim u dešavanja. Do sada sam skakao sa Hrvatima, Česima, Mađarima, Austrijancima, Nemcima, pa sam ostvario dobre kontakte. Baš ovih dana planiram za Mađarsku na skakanje. Tamo imaju predivnu antenu. Možda tako ne izgleda, ali B.A.S.E. skakanje je veoma skupo. Takođe, B.A.S.E. skakanje je timski sport. Kako se jedini na ovim prostorima bavim ovim sportom to mi još dodatno otežava stvari. Putuje se puno u strane zemlje što iziskuje puno novca i slobodnog vremena.
Igor Jeremic / extreme.sig